MAČKA U ČIZMAMA

Dobrodošli u svet gde se sve vrti oko ljubavi, čarobnih čizama i neverovatnih zabuna! U ovoj komediji situacije, smeh se jednostavno ne može izbeći. Priča se odvija u lekovitoj banji, kao iz bajke, gde princ pokušava da osvoji srce princezine sobarice, Dobrile, dok se njena sestra, neotesana mačka u čizmama, Macana, pojavljuje kao najneočekivaniji konkurent.

Kroz niz komičnih scena, otkačeni ministar Abrazije, u nameri da ukrade čizme, pokušava da zakomplikuje već zakomplikovanu situaciju. Mačka u čizmama upušta se u avanturu šutiranja i obezbeđuje nezaboravne trenutke. Izmene identiteta, ljubavne trouglove, i čizme koje se čine kao ključne za sreću (ili nesreću) igraju glavnu ulogu dok se likovi guraju u sudar smeha i promašaja.

U kulminaciji, kada se svi sudari, šutevi i promašaji spoje u jedan veliki smeh, znaćete da se prava čarolija dešava u okružju zabune. I na kraju, kada mačka napokon shvati da su čizme možda više teret nego blago, nateraće nas da se zapitamo: Da li je sreća u ljubavi zaista u pravim čizmama?

Pripremite se za smeh, zabavu, i možda poneki neuspeli šut, jer “Mačka u čizmama” donosi ludilo koje ne želite da propustite!

REČ PISCA

U pozorišnom svetu je običaj da autor komada napiše nekoliko reči o svom delu. To obično bude štampano sa ostalim rečima o predstavi  u rubrici gornjeg naslova u takozvanom ‘programu’ koji je u ovom trenutku u Vašoj ruci. U Pozorištu Puž izvedena je gomilica mojih komada, pa je štampana gomilica ‘programa’ ali ni u jednom nije bila rubrika ‘Reč pisca’, odnosno moja reč. Naime, bilo mi je smešno da ispod naslova koji je u jednini bude tekst sa množinom reči. Rizikujem da ispadnem još smešniji, ali sam ipak odlučio da budem u skladu sa naslovom rubrike. Ućutkan sam – ‘nemam reči’.

Prvi put u istoriji pozorišta,

‘reč pisca’ je zaista samo jedna reč:

PERFEKTNO

REČI REDITELJA

U Brankovom stilu, ‘mačka’ iz imena predstave nije maca – ‘mjau’, nego dobra mačka, – ‘ijao’. Znači glumica koja ima glavnu, naslovnu i noseću ulogu ne lovi miševe nego prinčeve. I još nešto u skladu sa Brankovim tipičnim iznenađenjima prilikom obrade poznatih bajki: Predstava nema srećan kraj. Ovog puta kraj je – presrećan.